Драган Јовановић: Косјерић заузима посебно место у мом животу
На основу спроведене акције на званичној фејсбук страници Удружења о покретању интернет часописа Удружења Косјераца у Београду, на састанку органа Удружења донета је једногласна одлука да се усвоји предлог Драгана Јовановића да часопис носи назив „Слово завичаја“. Представљамо вам, како је и најављено, интервју са аутором назива часописа.
Драган Јовановић, аутор наслова електронског часописа “Слово завичаја” у интервјуу за Удружење Косјераца у Београду каже да Косјерић заузима посебно место у његовом животу, да је Косјерић место где је направио прве кораке у сваком смислу те речи и склопио пријатељства за цео живот.
1. Како бисте описали себе у неколико реченица?
Моје име је Јовановић Драган. Као и сви остали чланови удружења, водим порекло из Косјерића, тј. прецизније из села Дубнице. Рођен сам 1990. године у Ужицу, а у свом родном месту сам завршио основну и средњу Техничку школу – смер електротехничар рачунара. Након тога, 2009. године одлазим из Косјерића и уписујем Правни факултет Универзитета у Београду где сам 2014. године стекао звање дипломираног правника. По завршетку студија остајем у Београду где започињем каријеру у адвокатској канцеларији Савић, где сам и данас ангажован на позицији адвокатског приправника.
2. Како сте дошли на идеју за наслов часописа “Слово завичаја”? На који начин сте се информисали за Удружење Косјераца у Београду – сајт, фејсбук страница, инстаграм, лични контакти…? Шта је била инспирација за предлог назива часописа?
Недуго по доласку у Београд и започињању студија, од старијих познаника сам слушао о постојању завичајног удружења Косјераца у Београду које је основано са циљем окупљања лица пореклом из косјерског краја и очувања обичаја и традиције тог дела Србије. Прилику да дам свој скромни допринос раду удружења видео сам на друштвеним мрежама, где се као актуелност везана за рад удружења појавила идеја о покретању електронског часописа удружења. Мој предлог за назив истог је гласио ,,Слово завичаја“ по угледу на капитално књижевно дело ,,Слово љубве“ (Прим. Аут. Реч о љубави).
Наш саговорник сматра да електронско издање часописа треба да представља ,,реч о завичају“, у форми прилагођеној данашњем времену и да се обраћа свима којима је Косјерић у срцу.
3. Како видите себе за 10 а како за 20 година? Чиме бисте волели да се бавите?
Планове за будућност црпим искључиво из садашњости. Професија којом се тренутно бавим је нешто чиме бих волео да се бавим и у будућности, тако да себе за 10 година видим, оствареног на пословном плану, као адвоката, који је истовремено остварен и на приватном плану. За двадесет година видим ,,усавршену“ верзију Јовановић Драгана из претходне реченице (кроз смех).
4. Да ли сте активан члан неке невладине организације? Уколико јесте, пренесите нам своја досадашња искуства.
Од 2015. године сам активан члан невладине организације ,,Кућа правде Стразбур“ чији је један од циљева заштита и остваривање људских слобода и права из Европске конвенције о људским правима, као и пропагирање вредности из наведене Конвенције са посебним акцентом на права и слободе житеља јужне српске покрајине – Косова и Метохије. Кроз учешће у раду ове невладине организације, стекао сам бројна практична искуства кроз пројекте реализоване у сарадњи са државним органима, али што је још битније дао сам свој допринос настојању да се обезбеди опстанак Срба на Косову и Метохији.
Драган је мишљења да је храброст и упорност код младих људи веома важна, да постављају циљеве којима теже, а да је самопоуздање покретачка снага коју свако треба да поседује.
5. Која је Ваша порука младим особама?
Најважнија порука младима стаје у моју омиљену реченицу: ,,Лифт до успеха је у квару, али су степенице увек доступне“. Поред упорности, од изузетне важности је и храброст, односно важно је да млади науче да живе верујући у себе. Битно је да схвате да су грешке и проблеми природне појаве и саставни део живота, као и да се, шта год радили у животу, осећају задовољним јер су пружили максимум, дали све од себе у складу са својим могућностима.
6. Направите паралелу Косјерић – Београд?
Косјерић заузима посебно место у мом животу. То је мој завичај, место у којем сам се родио, направио прве кораке у сваком смислу те речи, склопио пријатељства за цео живот. Место у које радо долазим и у које ћу се некада вратити, да уживам у природним богатствима, нестварним пејзажима и топлини коју само завичај има. Са друге стране, услед савремених тенденција миграција становништва, све више младих људи, међу којима сам и ја, се одлучује за живот у Београду или другим већим градовима. Већи градови свакако нуде и веће могућности, пре свега на професионалном плану, али не треба занемарити ни друге аспекте живота. Културна дешавања и установе тог типа, махом су сконцентрисане у већим градовима и по томе је Београд заиста у предности у односу на Косјерић.